Kosače: Simbioza katuna, karavana i krune

 

Piše: Redakcija "Vlasi Balkana – Čuvari romanskog nasleđa"

Analiza porekla i uspona kroz prizmu istraživanja Sime Ćirkovića i Đurđice Petrović

Uspon porodice Kosača (Vukčići, Hranići) iz gornjeg Podrinja predstavlja jedan od najfascinantnijih procesa u balkanskoj medievistici. Dok je akademik Sima Ćirković osvetlio njihov politički i pravni put ka plemstvu, prof. Đurđica Petrović je definisala ekonomsku i etnološku bazu koja je taj uspon omogućila.

 Etnička osnova: Vlaški koren i slovenska grana

Oba autora se slažu da Kosače potiču iz sloja sloveniziranih Vlaha.

• Vlaški supstrat: Đurđica Petrović naglašava da moć Kosača leži u kontroli nad vlaškim katunima gornjeg Podrinja i Hercegovine.

• Onomastika i asimilacija: Ćirković primećuje da, uprkos romanskom korenima sela Kosače, članovi porodice nose isključivo slovenska imena, što ukazuje na ranu i potpunu kulturnu integraciju.

• Matični prostor: Petrovićeva precizira da je selo Kosače kod Rudina bilo jezgro oko kojeg se okupljao ratnički i stočarski elemenat spreman na mobilnost.

 Ekonomska baza: Vladari „ponosa” i puteva

Doprinos Đurđice Petrović je ključan za razumevanje kako su Kosače akumulirale bogatstvo.

• Organizacija transporta: Ona dokazuje da su Kosače bili vrhovni gospodari ponosa – karavanskog transporta na konjima.

• Monopol nad trgovinom: Zahvaljujući kontroli vlaških profesionalnih prevoznika, Kosače su držali monopol nad prevozom soli i olova između Dubrovnika i unutrašnjosti Balkana.

• Katun kao preduzeće: Petrovićeva definiše vlaški katun pod vlašću Kosača kao dinamičnu ekonomsku jedinicu koja je obezbeđivala i kapital i ljudstvo.

 Društvena transformacija: Od pronijara do hercega

Ćirković ovaj proces definiše kao evoluciju ratničkog staleža.

• Sloj pronijara: Kosače su prvobitno bili vlasteličići i pronijari (vojnici-posednici).

• Vojna moć: Mobilnost vlaških podanika omogućila je vojvodi Vlatku Vukoviću da predvodi vojsku u ključnim bitkama (Bileća 1388, Kosovo 1389).

• Državotvornost: Ovaj proces kulminira 1448. godine kada Stefan Vukčić Kosača uzima titulu Hercega od Svetog Save, čime se vlaško-stočarska baza definitivno pretvara u suverenu slovensku državu – Hercegovinu.

Kulturni identitet: Spoj tradicije i prestiža

Đurđica Petrović i Sima Ćirković zaključuju da su Kosače, iako svesni svog vlaškog nasleđa, svoj legitimitet gradili na slovenskim i hrišćanskim temeljima.

• Ktitorstvo: Podizanje pravoslavnih hramova služilo je kao potvrda visokog plemićkog statusa.

• Jezik: Slovenska pismenost bila je primarno sredstvo diplomatije i administracije porodice.

---

Zaključak

Porodica Kosača, prema Ćirkoviću i Petrovićevoj, predstavlja najuspešniji balkanski primer transformacije stočarsko-vojničkog staleža u feudalnu aristokratiju. Njihova moć nije počivala samo na zemlji, već na neraskidivoj vezi sa narodom „vlaškog zakona”, koji je predstavljao krvotok srednjovekovne ekonomije i vojske.

Korišćena literatura (Argumentacija):

1. Ćirković, S. (1964). Herceg Stefan Vukčić Kosača i njegovo doba. Beograd.

2. Petrović, Đ. (1979). Srednjovekovni ponos. (Studija o transportu i ekonomskoj moći vlaških rodova).

3. Petrović, Đ. (1976). Vlasi u srednjovekovnoj Bosni.

4. Ćirković, S. (1964). Istorija srednjovekovne bosanske države.

5. Orbini, M. (1601). Kraljevstvo Slovena.