"SKENDERBEG IZMEĐU DVA MITA: Zašto vam kriju istinu o prvih sedam generacija porodice Kastriot?"

Piše: Redakcija "Vlasi Balkana – Čuvari romejskog nasleđa"

Na Balkanu se istorija često koristi kao švedski sto – svako uzima parče koje mu odgovara da nahrani sopstveni nacionalni mit. Kada je reč o Đurđu Kastriotu Skenderbegu, svedoci smo apsurdnog rata „vlasništva“. Dok ga Srbi prisvajaju preko majke Vojislave i bratovljevog groba u Hilandaru, Albanci ga koriste kao temelj moderne nacije.

Obe strane čine isti greh: namerno ignorišu prvih sedam generacija. Šta se dešava kada zagrebemo 400 godina pre Skenderbegovog rođenja? Razotkriva se istina koja kvari planove svima: Kastrioti su plod milenijumskog kontinuiteta romanizovanih starosedelaca Balkana. Današnji potomci romanizovanih starosedelaca Balkana poznatiji su kao Vlasi (slovenski naziv).

I. Hronologija transformacije: 12 generacija opstanka

Pre nego što su postali nacionalni simboli, Kastrioti su bili funkcija. Njihovo ime ne potiče od plemena, već od latinske reči Castrum (tvrđava). Oni su bili profesionalna vojnička kasta vizantijskog Jadrana koja je identitet menjala u skladu sa strategijom moći.

Generacija	Ime (Period)	Status i Vladavina	Etnički proces / Identitet
1.	Đurađ I (oko 1010)	Vizantijski arhont	POTPUNO ROMANIZOVAN. Potomak antičkih starosedelaca unutar rimskih bedema.
2.	Konstantin I (1040)	Zapovednik "Kastra"	VIZANTINIZOVAN. Vojni plemić u službi cara.
3.	Đurađ II (1070)	Oficir u Draču	LATINIZOVAN. Most ka zapadu i romanskoj kulturi.
4.	Konstantin II (1110)	Upravnik Arbanona	POČETAK SLOVENIZACIJE. Prvi politički brakovi sa slovenskom vlastelom.
5.	Branilo (oko 1150)	Čuvar granice	SLOVENIZOVAN (u imenu). Integracija u slovenski plemićki sistem.
6.	Đurađ III (1190)	Vitez (Miles)	HIBRIDNI IDENTITET. Plemstvo koje funkcioniše na staroslovenskom i latinskom.
7.	Konstantin III (1230)	Gospodar tvrđave	POČETAK ALBANIZACIJE. Prezime Kastriot se fiksira kao porodično.
8.	Kephale od Kanine (1260)	Namesnik u Epiru	ROMANSKO-ALBANSKI AMALGAM. Vladar čuvene "Čamske veze".
9.	Konstantin Mazreku (1300)	Knez unutrašnjosti	POTPUNO ALBANIZOVAN. Ratnički kod se vezuje za narod.
10.	Pavle / Pal (1340)	Regionalni vlastelin	ALBANIZOVAN / LATINIZOVAN. Povratak katoličanstvu i zapadnim savezima.
11.	Jovan / Gjon (1380)	Knez Albanije	SINTEZA (Sloven po braku). Ženi se Vojislavom; vlada na tromeđi kultura.
12.	Đurađ IV Skenderbeg (1405-1468)	Gospodar Albanije	EVROPSKI VITEZ. Kraj procesa: hrišćanski šampion svih balkanskih slojeva.

II. Istorijska zamka: Zašto se istina krije?

Javni diskurs ćuti o prvih 300 godina jer njihovo razotkrivanje ruši moderne narative i razotkriva pravo poreklo predaka koje se ne uklapa u nacionalne fioke.

Srpska zabluda: Srpska škola bira 14. vek, fokusirajući se na Vojislavu i Repošev grob. Šta kriju? Kriju činjenicu da su Kastrioti postojali i vladali vekovima pre nego što su se orodili sa Slovenima. Priznavanje ovog perioda značilo bi prihvatanje dubokog romansko-starosedelačkog sloja koji je bio tu pre Slovena i koji je zadržao vojnu upravu.
Albanska zabluda: Moderna albanska škola beži od činjenice da su Kastrioti bili proizvod vizantijske administracije. Šta kriju? Za njih je Skenderbeg „iznikao iz planina“, jer priznanje da su njegovi preci bili visokopozicionirani arhonti koji su govorili latinski i grčki slabi mit o izolovanom etničkom kontinuitetu.

III. Razotkrivanje: Pravo poreklo – "Sinovi zidina"

Kastrioti su Romanizovani starosedeoci. Oni su preživeli varvarske seobe tako što su postali deo rimske vojne mašinerije.

Oni su bili Rimljani po zakonu i disciplini kada su Sloveni stigli.
Oni su postali dvojezični (Latinsko-Slovenski) kada su Nemanjići bili na vrhuncu moći.
Oni su postali Šiptari kada je trebalo organizovati lokalni otpor protiv Osmanlija. Pojam Shqiptar (od shqip - jasno) nastaje kao komunikacioni savez onih koji se "jasno razumeju" na bedemima slobode, spajajući starosedelački koren sa novom balkanskom realnošću.

IV. Skenderbeg: Poslednji vitez starog sveta

Đurađ Kastriot Skenderbeg nije „pao s neba“ 1443. godine. On je bio izdanak reda čuvara starog 450 godina.

Po krvi: Sin Ivana (romansko-albanski koren) i Vojislave (slovenski gen).
Po tituli: Athleta Christi – rimski naslov koji mu dodeljuje Papa, vraćajući ga tamo gde je sve počelo: u rimski civilizacijski krug.

ZAKLJUČAK

Prestanite da tražite Skenderbega u modernim pasošima. On nije bio ni „njihov“ ni „vaš“ – on je bio poslednji rimski oficir Balkana. Njegov rodoslov nas uči da je balkanski identitet uvek bio slojevit.

Svako ko pokušava da ga svrsta u samo jednu naciju ne bavi se istorijom, već krađom identiteta. Skenderbeg je bio bedem hrišćanske Evrope, građen od rimskog kamena, slovenske snage i albanskog prkosa.

🛡️ Reč nauke: Pečat Milana Šuflaja

„Na tlu gde se sudaraju Rim i Vizantija, najstarije plemstvo nije plod nacije, već funkcije. Porodice poput Kastriota su ostaci onog antičkog, romanskog sloja koji je preživeo sve seobe, čuvajući bedeme i zakone carstva. Oni su bili most između latinskog zapada i slovenskog istoka, menjajući jezik, ali nikada ne napuštajući svoju ulogu čuvara civilizacije.“
— Milan Šufflay, "Srbi i Arbanasi" (parafrazirana srž istraživanja)

"Izvori i preporučena literatura":

„Ova studija se oslanja na multidisciplinarni pristup koji kombinuje mletačke državne arhive, radove Milana Šuflaja o balkanskoj simbiozi, kao i savremene kritičke analize Olivera Jensa Šmita. Cilj je bio dekonstrukcija nacionalnih narativa 19. veka kroz prizmu srednjovekovne realnosti dvojezičnosti i staleškog identiteta.“

1. Za segment o Romanizaciji i Vizantijskim korenima

Ovi izvori potvrđuju prisustvo romanskog elementa i funkciju upravnika tvrđava (castrum).

Šufflay, Milan: Srbi i Arbanasi: Njihova simbioza u srednjem vijeku. (Osnovna lektira koja dokazuje prožimanje slojeva i starosedelački koren plemstva).
Ducellier, Alain: La façade maritime de l'Albanie au Moyen Age: Durazzo et Valona du XIe au XVe siècle. (Najvažniji rad za razumevanje vizantijske administracije u Draču gde se prvi Kastrioti pojavljuju kao arhonti).
Thallóczy, Lajos: Illyrisch-albanische Forschungen. (Zbirka dokumenata koja prati razvoj severnoalbanskih porodica iz vizantijskog sistema).

2. Za segment o Slovenizaciji i vezama sa Hilandarom

Ovi izvori dokumentuju bračne veze i kulturni uticaj slovenske države na porodicu Kastriot.

Purković, Miodrag: Princeze iz kuće Nemanjića. (Dokumentuje bračne saveze i prisustvo slovenske krvi u plemićkim kućama regiona).
Novaković, Stojan: Srpski pomenici i zapisi. (Sadrži podatke o Repošu Kastriotu i darovnicama Jovana Kastriota manastiru Hilandaru).
Gelcich, Giuseppe: La Zedda e la dinastia dei Balscidi. (Opisuje odnose Kastriota sa Balšićima, što je ključno za period dvojezičnosti i simbioze).

3. Za segment o Albanizaciji i Skenderbegu

Literatura koja kritikuje nacionalne mitove i fokusira se na arhivske podatke.

Schmitt, Oliver Jens: Skanderbeg: Der neue Alexander. (Trenutno najvažnija kritička biografija koja se oslanja na mletačke arhive i razbija nacionalni romantizam).
Noli, Fan S.: George Castrioti Scanderbeg (1405–1468). (Iako albanski autor, Noli je prvi sistematično obradio mletačke dokumente koji pominju porodicu u 15. veku).
Barleti, Marin: Historia de vita et gestis Scanderbegi. (Primarni izvor iz 1510. godine; koristan za analizu kako su sami savremenici videli njegovo poreklo kao nastavak antičkog vitezovstva).

4. Arhivski izvori (Zlatni dokazi):

Acta et Diplomata Res Albaniae Mediae Aetatis Illustrantia (Zbirka dokumenata koju su priredili Šuflaj, Taloci i Jireček – ovde se nalaze prvi pomeni imena Kastriot).
Senato, Secreta (Archivio di Stato di Venezia): Zapisi mletačkog senata koji porodicu tretiraju kao ravnopravno evropsko plemstvo (Nobiles de Castriotto).

VLASI BALKANA - Čuvari romanskog nasleđa