Nevidljivi graditelji Srbije: Ko su bili balkanski „Hazari“ i zašto smo ih zaboravili?

Piše: Redakcija "Vlasi Balkana – Čuvari romanskog nasleđa"

Da li ste se ikada zapitali ko je zapravo stvorio beogradsku čaršiju? Ko su bili ti ljudi koji su u opancima i turskim poturlijama Srbije 19. veka doneli prvi miris evropskih parfema, bečkih manira i složenih trgovačkih računa?

Danas ih u udžbenicima istorije jedva pominjemo, a njihova prezimena su se stopila sa srpskim. Oni su Cincari – narod koji je podario Srbiji modernu ekonomiju, a zauzvrat dobio tišinu i zaborav.

Ko su Cincari: Narod sa tri imena i hiljadu lica

Jedna od najvećih zabluda je da su Cincari „Grci“ ili „neobični Srbi“. Istina je da su oni jedan od najstarijih naroda na Balkanu, a evo ključnih činjenica o njihovom pravom identitetu:

Kako oni sebe zovu?

Reč „Cincar“ zapravo je nadimak koji su im dali drugi narodi (egzonim). Postoji teorija da je naziv nastao zbog njihovog specifičnog izgovora broja pet (ćinće) na njihovom jeziku.

• Oni sebe nazivaju Aromanima (Armãnji), što u prevodu znači Rimljani.

• Ovim imenom oni naglašavaju svoju direktnu vezu sa rimskom civilizacijom i latinskim jezikom.

 Poreklo: Romanizovani starosedeoci

Cincari su potomci balkanskih starosedelaca (Ilira, Tračana, Peonaca) koji su se tokom viševekovne rimske vladavine potpuno romanizovali. Cincari su deo šire vlaške zajednice. 

 Elita iz senke: Trgovci koji su povezali Balkan

Dok je Srbija sredinom 19. veka bila dominantno seljačka zemlja, Cincari su bili nosioci ekonomske modernizacije. Došli su sa juga Balkana, iz mitskog Moskopolja (današnja Albanija), donoseći sa sobom dragoceno oružje: pismenost, jezike i međunarodne veze.

Nisu bili samo trgovci; bili su „balkanska pravoslavna trgovačka klasa“. Govorili su grčki, pisali na provincijskom latinskom, a trgovali od Beča do Carigrada. Njihovi karteli, povezani čvrstim porodičnim vezama, kontrolisali su uvoz i izvoz, postavljajući temelje onoga što danas zovemo srpskom buržoazijom.

 Od „Kir Janje“ do osnivača države

U našoj kolektivnoj svesti, Cincari su često svedeni na stereotip tvrdice (setimo se Sterijinog Kir Janje). Međutim, istina je potpuno drugačija. Cincari su bili:

• Vodeći intelektualci: Advokati, lekari i profesori koji su činili elitu Beograda, Šapca i Smedereva.

• Zadužbinari: Mnoge od najlepših zgrada koje danas krase centar Beograda, Pančeva i Zemuna plod su njihove darežljivosti.

• Političari: Dominirali su u administraciji mlade srpske države čak i kada je zvanični jezik sednica opštinskih odbora (kao u Smederevu) bio grčki.

Tiha asimilacija: Cena opstanka

Možda najzanimljiviji deo njihove istorije jeste njihovo „nestajanje“. Za razliku od drugih naroda koji su se borili za teritorije, Cincari su se borili za status i uticaj.

Kada su shvatili da srpska nacionalna ideja pobeđuje otomansku, započeli su proces mimikrije. Kroz mešane brakove i „posrbljivanje“, postali su Srbi. Danas, prema popisima, njih je svega nekoliko stotina, dok se procenjuje da genetski i kulturno u Srbiji živi preko 10.000 njihovih direktnih potomaka.

"Naša kultura u 19. veku pripada Cincarima." – Ova smela tvrdnja istoričara Dušana Popovića podseća nas da je srpski građanski obrazac zapravo vlaško-cincarski dar.

---

Zašto je ovo važno danas?

Danas, kada tragamo za korenima naše urbane kulture, moramo ponovo pročitati istoriju. Cincari su dokaz da prosperitet jednog društva ne dolazi iz izolacije, već iz sposobnosti da prihvatimo one koji znaju više, trguju bolje i vide dalje.

Bez njih, beogradska čaršija ne bi bila srce Balkana, već obična turska kasaba. Vreme je da njihova imena ponovo postanu vidljiva.

---

Da li ste znali?

Mnoge poznate ličnosti naše istorije, poput Branislava Nušića, Nikole Pašića ili Miše Anastasijevića, vuku cincarske korene.

Želite li da u sledećem tekstu istražimo listu najpoznatijih cincarskih porodica koje su zadužile Srbiju? Pišite u komentarima!