Власи у држави цара Стефана Душана

Законик цара Душана из 1345. године јесте засигурно најбоља потврда да су у средњевековној Србији Власи били увеликo познати, па бисмо зато могли слободно рећи како је то и први званични правни акт у Срба који их наводи као делом целокупног становништва у држави. У члану 82. Законика каже се следеће:

Где престоје Влах или Арбанасин на селу, на томе селу да не стане други, за њим идући, аколи силом стане, да плати потку и што је попасао.

И Власи и Арабанаси (данашњи Албанци) сврставани су у ред невластелинског становништва, званог опште себри, али, према данашњим тумачењима наших угледних правника.Влах се у држави цара Стефана Душана подразумевао подређени становник који није био српског порекла и који није говорио српским језиком, али га је свакако знао или познавао у одређеној мери, будући да му је био потребан ради остваривања основне комуникације и продаје сточарских производа. Исто тако, Власи и Срби нису смели да ступе у мешовите бракове, јер су такви бракови били готово забрањени или су то чинили веома ретко, безмало изнимно.Реч је о томе да су то биле две засебне групације становништва строго одвојене једна од друге, без обзира што су и једни и други водили исти или сличан начин живота.