ПОРЕКЛО, ЖИВОТ И ДЕЛА ШАБАЧКОГ ЕПИСКОПА ГЕРАСИМА ГЕОРГИЈЕВИЋА

Епископ шабачки  Герасим Георгијевић

Када је Србија 1830. година добила државну аутономију, следеће 1831. године, и Српска православна црква је од Цариградске патријаршије добила црквену аутономију и право да сама бира и поставља епископе и митрополите. 

Извршена је нова подела округа, па је Књажевскосрпски управитељниј Совјет 18. јуна 1835. године извршио реорганизацију епархија. Од шабачког, ваљевског и подринског округа створена је Шабачка епархија, а од ужичког, чачанског и рудничког округа Ужичка епархија. Исте (1831.) године је и Шабачка епископија потпала под Београдску митрополију. Тако је већ 11. октобра 1831. године изабран и посвећен за шабачког епископа Герасим Георгијевић. Рођен је у Видину око 1779. године и био је влашког порекла. До 1835. године територија која обухвата Шабачку епархију припадала је разним епархијама: Сирмиумској, Београдској, Мачванској, Ариљској, Ваљевској, Рудничкој и Зворничкој. 

У Шабачкој епископији после ослобођења од Турака било је мало цркава, и то скромних димензија, оштећених и од слабог материјала. Зато је епископ Герасим настојао да се цркве поправе и саграде нове. Како је кнез Милош забранио калуђерима да иду у „писанију“ (сакупљање прилога), то је свако село морало само себи градити цркву. У време Герасимовог столовања завршено је са градњом данашње цркве у Шапцу коју је од 1827. до 1834. године градио Коста Димовић из Охрида. Тада је, 1838. године, а уз финансијску помоћ кнеза Милоша Обреновића, и у Доњем Црниљеву саграђена црква.

Епископ Герасим извршио је попис црквене имовине и извршио разграничење имања, а пооштрио је и дисциплину код свештеника која је за време робовања под Турцима била ослабила. Герасим је 1839. године основао и организовао и Конзисторију (Црквени суд) за суђење по питању вере, како свештеницима, тако и цивилима. Конзисторија је потврђена 1847. године.

Поред свега наведеног, епископ Герсим бавио се и књижевношћу и написо је неколико књига. Умро је у Шапцу 29.марта 1839. године и сахрањен у гробници Саборне цркве.

Текст је преузет из књиге Зоран А. Живановић – Храм св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, 2011, страна 85 и 86